вјенчати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word вјенчати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word вјенчати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say вјенчати in singular and plural. Everything you need to know about the word вјенчати you have here. The definition of the word вјенчати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofвјенчати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Pronunciation

  • IPA(key): /ʋjěnt͡ʃati/
  • Hyphenation: вјен‧ча‧ти

Verb

вјѐнчати impf or pf (Latin spelling vjènčati)

  1. (transitive, reflexive) to marry

Conjugation

Conjugation of вјенчати
Infinitive: вјенчати Present verbal adverb: вјѐнчајӯћи Past verbal adverb: вјѐнча̄вши Verbal noun: вјѐнча̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вјенчам вјенчаш вјенча вјенчамо вјенчате вјенчају
Future Future I вјенчат ћу1
вјенчаћу 		вјенчат ћеш1
вјенчаћеш 		вјенчат ће1
вјенчаће 		вјенчат ћемо1
вјенчаћемо 		вјенчат ћете1
вјенчаћете 		вјенчат ће1
вјенчаће
Future II бу̏де̄м вјенчао2 бу̏де̄ш вјенчао2 бу̏де̄ вјенчао2 бу̏де̄мо вјенчали2 бу̏де̄те вјенчали2 бу̏дӯ вјенчали2
Past Perfect вјенчао сам2 вјенчао си2 вјенчао је2 вјенчали смо2 вјенчали сте2 вјенчали су2
Pluperfect3 би̏о сам вјенчао2 би̏о си вјенчао2 би̏о је вјенчао2 би́ли смо вјенчали2 би́ли сте вјенчали2 би́ли су вјенчали2
Aorist вјенчах вјенча вјенча вјенчасмо вјенчасте вјенчаше
Imperfect вјенчах вјенчаше вјенчаше вјенчасмо вјенчасте вјенчаху
Conditional I вјенчао бих2 вјенчао би2 вјенчао би2 вјенчали бисмо2 вјенчали бисте2 вјенчали би2
Conditional II4 би̏о бих вјенчао2 би̏о би вјенчао2 би̏о би вјенчао2 би́ли бисмо вјенчали2 би́ли бисте вјенчали2 би́ли би вјенчали2
Imperative — вјенчај — вјенчајмо вјенчајте —
Active past participle вјенчао m / вјенчала f / вјенчало n вјенчали m / вјенчале f / вјенчала n
Passive past participle вјенчан m / вјенчана f / вјенчано n вјенчани m / вјенчане f / вјенчана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia