зако́чити pf (Latin spelling zakóčiti)
Infinitive: закочити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: зако́чӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | закочим | закочиш | закочи | закочимо | закочите | закоче | |
Future | Future I | закочит ћу1 закочићу |
закочит ћеш1 закочићеш |
закочит ће1 закочиће |
закочит ћемо1 закочићемо |
закочит ћете1 закочићете |
закочит ће1 закочиће |
Future II | бу̏де̄м закочио2 | бу̏де̄ш закочио2 | бу̏де̄ закочио2 | бу̏де̄мо закочили2 | бу̏де̄те закочили2 | бу̏дӯ закочили2 | |
Past | Perfect | закочио сам2 | закочио си2 | закочио је2 | закочили смо2 | закочили сте2 | закочили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам закочио2 | би̏о си закочио2 | би̏о је закочио2 | би́ли смо закочили2 | би́ли сте закочили2 | би́ли су закочили2 | |
Aorist | закочих | закочи | закочи | закочисмо | закочисте | закочише | |
Conditional I | закочио бих2 | закочио би2 | закочио би2 | закочили бисмо2 | закочили бисте2 | закочили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих закочио2 | би̏о би закочио2 | би̏о би закочио2 | би́ли бисмо закочили2 | би́ли бисте закочили2 | би́ли би закочили2 | |
Imperative | — | закочи | — | закочимо | закочите | — | |
Active past participle | закочио m / закочила f / закочило n | закочили m / закочиле f / закочила n | |||||
Passive past participle | закочен m / закочена f / закочено n | закочени m / закочене f / закочена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|