Inherited from Proto-Slavic *zinǫti.
зи̏нути pf (Latin spelling zȉnuti)
Infinitive: зинути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: зи̏нӯвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | зинем | зинеш | зине | зинемо | зинете | зину | |
Future | Future I | зинут ћу1 зинућу |
зинут ћеш1 зинућеш |
зинут ће1 зинуће |
зинут ћемо1 зинућемо |
зинут ћете1 зинућете |
зинут ће1 зинуће |
Future II | бу̏де̄м зинуо2 | бу̏де̄ш зинуо2 | бу̏де̄ зинуо2 | бу̏де̄мо зинули2 | бу̏де̄те зинули2 | бу̏дӯ зинули2 | |
Past | Perfect | зинуо сам2 | зинуо си2 | зинуо је2 | зинули смо2 | зинули сте2 | зинули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам зинуо2 | би̏о си зинуо2 | би̏о је зинуо2 | би́ли смо зинули2 | би́ли сте зинули2 | би́ли су зинули2 | |
Aorist | зинух | зину | зину | зинусмо | зинусте | зинуше | |
Conditional I | зинуо бих2 | зинуо би2 | зинуо би2 | зинули бисмо2 | зинули бисте2 | зинули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих зинуо2 | би̏о би зинуо2 | би̏о би зинуо2 | би́ли бисмо зинули2 | би́ли бисте зинули2 | би́ли би зинули2 | |
Imperative | — | зини | — | зинимо | зините | — | |
Active past participle | зинуо m / зинула f / зинуло n | зинули m / зинуле f / зинула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|