напри́чати pf (Latin spelling napríčati)
Infinitive: напричати | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: напри́ча̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | напричам | напричаш | наприча | напричамо | напричате | напричају | |
Future | Future I | напричат ћу1 напричаћу |
напричат ћеш1 напричаћеш |
напричат ће1 напричаће |
напричат ћемо1 напричаћемо |
напричат ћете1 напричаћете |
напричат ће1 напричаће |
Future II | бу̏де̄м напричао2 | бу̏де̄ш напричао2 | бу̏де̄ напричао2 | бу̏де̄мо напричали2 | бу̏де̄те напричали2 | бу̏дӯ напричали2 | |
Past | Perfect | напричао сам2 | напричао си2 | напричао је2 | напричали смо2 | напричали сте2 | напричали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам напричао2 | би̏о си напричао2 | би̏о је напричао2 | би́ли смо напричали2 | би́ли сте напричали2 | би́ли су напричали2 | |
Aorist | напричах | наприча | наприча | напричасмо | напричасте | напричаше | |
Conditional I | напричао бих2 | напричао би2 | напричао би2 | напричали бисмо2 | напричали бисте2 | напричали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих напричао2 | би̏о би напричао2 | би̏о би напричао2 | би́ли бисмо напричали2 | би́ли бисте напричали2 | би́ли би напричали2 | |
Imperative | — | напричај | — | напричајмо | напричајте | — | |
Active past participle | напричао m / напричала f / напричало n | напричали m / напричале f / напричала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|