објећавати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word објећавати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word објећавати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say објећавати in singular and plural. Everything you need to know about the word објећавати you have here. The definition of the word објећавати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofобјећавати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

A user has added this entry to requests for verification(+)
If it cannot be verified that this term meets our attestation criteria, it will be deleted. Feel free to edit this entry as normal, but do not remove {{rfv}} until the request has been resolved.

Alternative forms

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *oběťavati.

Pronunciation

  • IPA(key): /objět͡ɕaʋati/
  • Hyphenation: о‧бје‧ћа‧ва‧ти

Verb

објећа́вати impf (Latin spelling objećávati)

  1. (transitive, intransitive) to promise

Conjugation

Conjugation of објећавати
Infinitive: објећавати Present verbal adverb: објећа́вајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: објећа́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present објећавам објећаваш објећава објећавамо објећавате објећавају
Future Future I објећавати ћу1
објећаваћу 		објећавати ћеш1
објећаваћеш 		објећавати ће1
објећаваће 		објећавати ћемо1
објећаваћемо 		објећавати ћете1
објећаваћете 		објећавати ће1
објећаваће
Future II бу̏де̄м објећавао2 бу̏де̄ш објећавао2 бу̏де̄ објећавао2 бу̏де̄мо објећавали2 бу̏де̄те објећавали2 бу̏дӯ објећавали2
Past Perfect објећавао сам2 објећавао си2 објећавао је2 објећавали смо2 објећавали сте2 објећавали су2
Pluperfect3 би̏о сам објећавао2 би̏о си објећавао2 би̏о је објећавао2 би́ли смо објећавали2 би́ли сте објећавали2 би́ли су објећавали2
Imperfect објећавах објећаваше објећаваше објећавасмо објећавасте објећаваху
Conditional I објећавао бих2 објећавао би2 објећавао би2 објећавали бисмо2 објећавали бисте2 објећавали би2
Conditional II4 би̏о бих објећавао2 би̏о би објећавао2 би̏о би објећавао2 би́ли бисмо објећавали2 би́ли бисте објећавали2 би́ли би објећавали2
Imperative — објећавај — објећавајмо објећавајте —
Active past participle објећавао m / објећавала f / објећавало n објећавали m / објећавале f / објећавала n
Passive past participle објећаван m / објећавана f / објећавано n објећавани m / објећаване f / објећавана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia