објећати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word објећати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word објећати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say објећати in singular and plural. Everything you need to know about the word објећати you have here. The definition of the word објећати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofобјећати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

A user has added this entry to requests for verification(+)
If it cannot be verified that this term meets our attestation criteria, it will be deleted. Feel free to edit this entry as normal, but do not remove {{rfv}} until the request has been resolved.

Alternative forms

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *oběťati.

Pronunciation

  • IPA(key): /objět͡ɕati/
  • Hyphenation: о‧бје‧ћа‧ти

Verb

објѐћати pf (Latin spelling objèćati)

  1. (transitive, intransitive) to promise

Conjugation

Conjugation of објећати
Infinitive: објећати Present verbal adverb: — Past verbal adverb: објѐћа̄вши Verbal noun: објећа́ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present објећам објећаш објећа објећамо објећате објећају
Future Future I објећати ћу1
објећаћу 		објећати ћеш1
објећаћеш 		објећати ће1
објећаће 		објећати ћемо1
објећаћемо 		објећати ћете1
објећаћете 		објећати ће1
објећаће
Future II бу̏де̄м објећао2 бу̏де̄ш објећао2 бу̏де̄ објећао2 бу̏де̄мо објећали2 бу̏де̄те објећали2 бу̏дӯ објећали2
Past Perfect објећао сам2 објећао си2 објећао је2 објећали смо2 објећали сте2 објећали су2
Pluperfect3 би̏о сам објећао2 би̏о си објећао2 би̏о је објећао2 би́ли смо објећали2 би́ли сте објећали2 би́ли су објећали2
Aorist објећах објећа објећа објећасмо објећасте објећаше
Conditional I објећао бих2 објећао би2 објећао би2 објећали бисмо2 објећали бисте2 објећали би2
Conditional II4 би̏о бих објећао2 би̏о би објећао2 би̏о би објећао2 би́ли бисмо објећали2 би́ли бисте објећали2 би́ли би објећали2
Imperative — објећај — објећајмо објећајте —
Active past participle објећао m / објећала f / објећало n објећали m / објећале f / објећала n
Passive past participle објећан m / објећана f / објећано n објећани m / објећане f / објећана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia