Inherited from Proto-Slavic *pertiti.
пре́тити impf (Latin spelling prétiti)
Infinitive: претити | Present verbal adverb: пре́те̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: пре́ће̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | претим | претиш | прети | претимо | претите | прете | |
Future | Future I | претити ћу1 претићу |
претити ћеш1 претићеш |
претити ће1 претиће |
претити ћемо1 претићемо |
претити ћете1 претићете |
претити ће1 претиће |
Future II | бу̏де̄м претио2 | бу̏де̄ш претио2 | бу̏де̄ претио2 | бу̏де̄мо претили2 | бу̏де̄те претили2 | бу̏дӯ претили2 | |
Past | Perfect | претио сам2 | претио си2 | претио је2 | претили смо2 | претили сте2 | претили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам претио2 | би̏о си претио2 | би̏о је претио2 | би́ли смо претили2 | би́ли сте претили2 | би́ли су претили2 | |
Imperfect | прећах | прећаше | прећаше | прећасмо | прећасте | прећаху | |
Conditional I | претио бих2 | претио би2 | претио би2 | претили бисмо2 | претили бисте2 | претили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих претио2 | би̏о би претио2 | би̏о би претио2 | би́ли бисмо претили2 | би́ли бисте претили2 | би́ли би претили2 | |
Imperative | — | прети | — | претимо | претите | — | |
Active past participle | претио m / претила f / претило n | претили m / претиле f / претила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|