разљутити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word разљутити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word разљутити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say разљутити in singular and plural. Everything you need to know about the word разљутити you have here. The definition of the word разљутити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofразљутити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From раз- +‎ љутити.

Pronunciation

  • IPA(key): /razʎǔːtiti/
  • Hyphenation: раз‧љу‧ти‧ти

Verb

разљу́тити pf (Latin spelling razljútiti)

  1. (reflexive) to be mad at, become angry (+ на (“with, at”) + accusative)
  2. (transitive) to anger, infuriate

Conjugation

Conjugation of разљутити
Infinitive: разљутити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: разљу́тӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present разљутим разљутиш разљути разљутимо разљутите разљуте
Future Future I разљутит ћу1
разљутићу 		разљутит ћеш1
разљутићеш 		разљутит ће1
разљутиће 		разљутит ћемо1
разљутићемо 		разљутит ћете1
разљутићете 		разљутит ће1
разљутиће
Future II бу̏де̄м разљутио2 бу̏де̄ш разљутио2 бу̏де̄ разљутио2 бу̏де̄мо разљутили2 бу̏де̄те разљутили2 бу̏дӯ разљутили2
Past Perfect разљутио сам2 разљутио си2 разљутио је2 разљутили смо2 разљутили сте2 разљутили су2
Pluperfect3 би̏о сам разљутио2 би̏о си разљутио2 би̏о је разљутио2 би́ли смо разљутили2 би́ли сте разљутили2 би́ли су разљутили2
Aorist разљутих разљути разљути разљутисмо разљутисте разљутише
Conditional I разљутио бих2 разљутио би2 разљутио би2 разљутили бисмо2 разљутили бисте2 разљутили би2
Conditional II4 би̏о бих разљутио2 би̏о би разљутио2 би̏о би разљутио2 би́ли бисмо разљутили2 би́ли бисте разљутили2 би́ли би разљутили2
Imperative — разљути — разљутимо разљутите —
Active past participle разљутио m / разљутила f / разљутило n разљутили m / разљутиле f / разљутила n
Passive past participle разљућен m / разљућена f / разљућено n разљућени m / разљућене f / разљућена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia