From ту́га.
туго̀вати impf (Latin spelling tugòvati)
Infinitive: туговати | Present verbal adverb: ту̀гујӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: туго̀ва̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | тугујем | тугујеш | тугује | тугујемо | тугујете | тугују | |
Future | Future I | туговат ћу1 туговаћу |
туговат ћеш1 туговаћеш |
туговат ће1 туговаће |
туговат ћемо1 туговаћемо |
туговат ћете1 туговаћете |
туговат ће1 туговаће |
Future II | бу̏де̄м туговао2 | бу̏де̄ш туговао2 | бу̏де̄ туговао2 | бу̏де̄мо туговали2 | бу̏де̄те туговали2 | бу̏дӯ туговали2 | |
Past | Perfect | туговао сам2 | туговао си2 | туговао је2 | туговали смо2 | туговали сте2 | туговали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам туговао2 | би̏о си туговао2 | би̏о је туговао2 | би́ли смо туговали2 | би́ли сте туговали2 | би́ли су туговали2 | |
Imperfect | туговах | туговаше | туговаше | туговасмо | туговасте | туговаху | |
Conditional I | туговао бих2 | туговао би2 | туговао би2 | туговали бисмо2 | туговали бисте2 | туговали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих туговао2 | би̏о би туговао2 | би̏о би туговао2 | би́ли бисмо туговали2 | би́ли бисте туговали2 | би́ли би туговали2 | |
Imperative | — | тугуј | — | тугујмо | тугујте | — | |
Active past participle | туговао m / туговала f / туговало n | туговали m / туговале f / туговала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|