усмјеравати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word усмјеравати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word усмјеравати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say усмјеравати in singular and plural. Everything you need to know about the word усмјеравати you have here. The definition of the word усмјеравати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofусмјеравати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Pronunciation

  • IPA(key): /usmjerǎːʋati/
  • Hyphenation: у‧смје‧ра‧ва‧ти

Verb

усмјера́вати impf (Latin spelling usmjerávati)

  1. (transitive) to direct, aim

Conjugation

Conjugation of усмјеравати
Infinitive: усмјеравати Present verbal adverb: усмјера́вајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: усмјера́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present усмјеравам усмјераваш усмјерава усмјеравамо усмјеравате усмјеравају
Future Future I усмјерават ћу1
усмјераваћу 		усмјерават ћеш1
усмјераваћеш 		усмјерават ће1
усмјераваће 		усмјерават ћемо1
усмјераваћемо 		усмјерават ћете1
усмјераваћете 		усмјерават ће1
усмјераваће
Future II бу̏де̄м усмјеравао2 бу̏де̄ш усмјеравао2 бу̏де̄ усмјеравао2 бу̏де̄мо усмјеравали2 бу̏де̄те усмјеравали2 бу̏дӯ усмјеравали2
Past Perfect усмјеравао сам2 усмјеравао си2 усмјеравао је2 усмјеравали смо2 усмјеравали сте2 усмјеравали су2
Pluperfect3 би̏о сам усмјеравао2 би̏о си усмјеравао2 би̏о је усмјеравао2 би́ли смо усмјеравали2 би́ли сте усмјеравали2 би́ли су усмјеравали2
Imperfect усмјеравах усмјераваше усмјераваше усмјеравасмо усмјеравасте усмјераваху
Conditional I усмјеравао бих2 усмјеравао би2 усмјеравао би2 усмјеравали бисмо2 усмјеравали бисте2 усмјеравали би2
Conditional II4 би̏о бих усмјеравао2 би̏о би усмјеравао2 би̏о би усмјеравао2 би́ли бисмо усмјеравали2 би́ли бисте усмјеравали2 би́ли би усмјеравали2
Imperative — усмјеравај — усмјеравајмо усмјеравајте —
Active past participle усмјеравао m / усмјеравала f / усмјеравало n усмјеравали m / усмјеравале f / усмјеравала n
Passive past participle усмјераван m / усмјеравана f / усмјеравано n усмјеравани m / усмјераване f / усмјеравана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia