усмјерити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word усмјерити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word усмјерити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say усмјерити in singular and plural. Everything you need to know about the word усмјерити you have here. The definition of the word усмјерити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofусмјерити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Pronunciation

  • IPA(key): /ǔsmjeriti/
  • Hyphenation: у‧смје‧ри‧ти

Verb

у̀смјерити pf (Latin spelling ùsmjeriti)

  1. (transitive) to direct, aim

Conjugation

Conjugation of усмјерити
Infinitive: усмјерити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: у̀смјерӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present усмјерим усмјериш усмјери усмјеримо усмјерите усмјере
Future Future I усмјерит ћу1
усмјерићу 		усмјерит ћеш1
усмјерићеш 		усмјерит ће1
усмјериће 		усмјерит ћемо1
усмјерићемо 		усмјерит ћете1
усмјерићете 		усмјерит ће1
усмјериће
Future II бу̏де̄м усмјерио2 бу̏де̄ш усмјерио2 бу̏де̄ усмјерио2 бу̏де̄мо усмјерили2 бу̏де̄те усмјерили2 бу̏дӯ усмјерили2
Past Perfect усмјерио сам2 усмјерио си2 усмјерио је2 усмјерили смо2 усмјерили сте2 усмјерили су2
Pluperfect3 би̏о сам усмјерио2 би̏о си усмјерио2 би̏о је усмјерио2 би́ли смо усмјерили2 би́ли сте усмјерили2 би́ли су усмјерили2
Aorist усмјерих усмјери усмјери усмјерисмо усмјеристе усмјерише
Conditional I усмјерио бих2 усмјерио би2 усмјерио би2 усмјерили бисмо2 усмјерили бисте2 усмјерили би2
Conditional II4 би̏о бих усмјерио2 би̏о би усмјерио2 би̏о би усмјерио2 би́ли бисмо усмјерили2 би́ли бисте усмјерили2 би́ли би усмјерили2
Imperative — усмјери — усмјеримо усмјерите —
Active past participle усмјерио m / усмјерила f / усмјерило n усмјерили m / усмјериле f / усмјерила n
Passive past participle усмјерен m / усмјерена f / усмјерено n усмјерени m / усмјерене f / усмјерена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia