учвршћивати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word учвршћивати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word учвршћивати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say учвршћивати in singular and plural. Everything you need to know about the word учвршћивати you have here. The definition of the word учвршћивати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofучвршћивати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Pronunciation

  • IPA(key): /ut͡ʃʋr̩ʃt͡ɕǐːʋati/
  • Hyphenation: у‧чврш‧ћи‧ва‧ти

Verb

учвршћи́вати impf (Latin spelling učvršćívati)

  1. (transitive) to strengthen, consolidate (object, belief)

Conjugation

Conjugation of учвршћивати
Infinitive: учвршћивати Present verbal adverb: учвр̀шћујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: учвршћи́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present учвршћујем учвршћујеш учвршћује учвршћујемо учвршћујете учвршћују
Future Future I учвршћиват ћу1
учвршћиваћу 		учвршћиват ћеш1
учвршћиваћеш 		учвршћиват ће1
учвршћиваће 		учвршћиват ћемо1
учвршћиваћемо 		учвршћиват ћете1
учвршћиваћете 		учвршћиват ће1
учвршћиваће
Future II бу̏де̄м учвршћивао2 бу̏де̄ш учвршћивао2 бу̏де̄ учвршћивао2 бу̏де̄мо учвршћивали2 бу̏де̄те учвршћивали2 бу̏дӯ учвршћивали2
Past Perfect учвршћивао сам2 учвршћивао си2 учвршћивао је2 учвршћивали смо2 учвршћивали сте2 учвршћивали су2
Pluperfect3 би̏о сам учвршћивао2 би̏о си учвршћивао2 би̏о је учвршћивао2 би́ли смо учвршћивали2 би́ли сте учвршћивали2 би́ли су учвршћивали2
Imperfect учвршћивах учвршћиваше учвршћиваше учвршћивасмо учвршћивасте учвршћиваху
Conditional I учвршћивао бих2 учвршћивао би2 учвршћивао би2 учвршћивали бисмо2 учвршћивали бисте2 учвршћивали би2
Conditional II4 би̏о бих учвршћивао2 би̏о би учвршћивао2 би̏о би учвршћивао2 би́ли бисмо учвршћивали2 би́ли бисте учвршћивали2 би́ли би учвршћивали2
Imperative — учвршћуј — учвршћујмо учвршћујте —
Active past participle учвршћивао m / учвршћивала f / учвршћивало n учвршћивали m / учвршћивале f / учвршћивала n
Passive past participle учвршћиван m / учвршћивана f / учвршћивано n учвршћивани m / учвршћиване f / учвршћивана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia