Inherited from Proto-Slavic *gojiti.
го̀јити impf (Latin spelling gòjiti)
Infinitive: гојити | Present verbal adverb: го̀је̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: го̀је̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | гојим | гојиш | гоји | гојимо | гојите | гоје | |
Future | Future I | гојит ћу1 гојићу |
гојит ћеш1 гојићеш |
гојит ће1 гојиће |
гојит ћемо1 гојићемо |
гојит ћете1 гојићете |
гојит ће1 гојиће |
Future II | бу̏де̄м гојио2 | бу̏де̄ш гојио2 | бу̏де̄ гојио2 | бу̏де̄мо гојили2 | бу̏де̄те гојили2 | бу̏дӯ гојили2 | |
Past | Perfect | гојио сам2 | гојио си2 | гојио је2 | гојили смо2 | гојили сте2 | гојили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам гојио2 | би̏о си гојио2 | би̏о је гојио2 | би́ли смо гојили2 | би́ли сте гојили2 | би́ли су гојили2 | |
Imperfect | гојах | гојаше | гојаше | гојасмо | гојасте | гојаху | |
Conditional I | гојио бих2 | гојио би2 | гојио би2 | гојили бисмо2 | гојили бисте2 | гојили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих гојио2 | би̏о би гојио2 | би̏о би гојио2 | би́ли бисмо гојили2 | би́ли бисте гојили2 | би́ли би гојили2 | |
Imperative | — | гоји | — | гојимо | гојите | — | |
Active past participle | гојио m / гојила f / гојило n | гојили m / гојиле f / гојила n | |||||
Passive past participle | гојен m / гојена f / гојено n | гојени m / гојене f / гојена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|