извијестити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word извијестити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word извијестити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say извијестити in singular and plural. Everything you need to know about the word извијестити you have here. The definition of the word извијестити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofизвијестити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From из- +‎ вијест.

Pronunciation

  • IPA(key): /izʋijěːstiti/
  • Hyphenation: из‧ви‧јес‧ти‧ти

Verb

извије́стити pf (Latin spelling izvijéstiti)

  1. (transitive, intransitive) to report

Conjugation

Conjugation of извијестити
Infinitive: извијестити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: извије́стӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present извијестим извијестиш извијести извијестимо извијестите извијесте
Future Future I извијестит ћу1
извијестићу 		извијестит ћеш1
извијестићеш 		извијестит ће1
извијестиће 		извијестит ћемо1
извијестићемо 		извијестит ћете1
извијестићете 		извијестит ће1
извијестиће
Future II бу̏де̄м извијестио2 бу̏де̄ш извијестио2 бу̏де̄ извијестио2 бу̏де̄мо извијестили2 бу̏де̄те извијестили2 бу̏дӯ извијестили2
Past Perfect извијестио сам2 извијестио си2 извијестио је2 извијестили смо2 извијестили сте2 извијестили су2
Pluperfect3 би̏о сам извијестио2 би̏о си извијестио2 би̏о је извијестио2 би́ли смо извијестили2 би́ли сте извијестили2 би́ли су извијестили2
Aorist извијестих извијести извијести извијестисмо извијестисте извијестише
Conditional I извијестио бих2 извијестио би2 извијестио би2 извијестили бисмо2 извијестили бисте2 извијестили би2
Conditional II4 би̏о бих извијестио2 би̏о би извијестио2 би̏о би извијестио2 би́ли бисмо извијестили2 би́ли бисте извијестили2 би́ли би извијестили2
Imperative — извијести — извијестимо извијестите —
Active past participle извијестио m / извијестила f / извијестило n извијестили m / извијестиле f / извијестила n
Passive past participle извијештен m / извијештена f / извијештено n извијештени m / извијештене f / извијештена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

Wikious
Boobota
Sagapedia