осу́дити pf (Latin spelling osúditi)
Infinitive: осудити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: осу́дӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | осудим | осудиш | осуди | осудимо | осудите | осуде | |
Future | Future I | осудит ћу1 осудићу |
осудит ћеш1 осудићеш |
осудит ће1 осудиће |
осудит ћемо1 осудићемо |
осудит ћете1 осудићете |
осудит ће1 осудиће |
Future II | бу̏де̄м осудио2 | бу̏де̄ш осудио2 | бу̏де̄ осудио2 | бу̏де̄мо осудили2 | бу̏де̄те осудили2 | бу̏дӯ осудили2 | |
Past | Perfect | осудио сам2 | осудио си2 | осудио је2 | осудили смо2 | осудили сте2 | осудили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам осудио2 | би̏о си осудио2 | би̏о је осудио2 | би́ли смо осудили2 | би́ли сте осудили2 | би́ли су осудили2 | |
Aorist | осудих | осуди | осуди | осудисмо | осудисте | осудише | |
Conditional I | осудио бих2 | осудио би2 | осудио би2 | осудили бисмо2 | осудили бисте2 | осудили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих осудио2 | би̏о би осудио2 | би̏о би осудио2 | би́ли бисмо осудили2 | би́ли бисте осудили2 | би́ли би осудили2 | |
Imperative | — | осуди | — | осудимо | осудите | — | |
Active past participle | осудио m / осудила f / осудило n | осудили m / осудиле f / осудила n | |||||
Passive past participle | осуђен m / осуђена f / осуђено n | осуђени m / осуђене f / осуђена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|
From о- (o-) + суди́ти (sudýty).
осуди́ти • (osudýty) pf (imperfective осу́джувати)
perfective aspect | ||
---|---|---|
infinitive | осуди́ти, осуди́ть osudýty, osudýtʹ | |
participles | present tense | past tense |
active | — | — |
passive | — | осу́джений osúdženyj impersonal: осу́джено osúdženo |
adverbial | — | осуди́вши osudývšy |
present tense | future tense | |
1st singular я |
— | осуджу́ osudžú |
2nd singular ти |
— | осу́диш osúdyš |
3rd singular він / вона / воно |
— | осу́дить osúdytʹ |
1st plural ми |
— | осу́дим, осу́димо osúdym, osúdymo |
2nd plural ви |
— | осу́дите osúdyte |
3rd plural вони |
— | осу́дять osúdjatʹ |
imperative | singular | plural |
first-person | — | осуді́м, осуді́мо osudím, osudímo |
second-person | осуди́ osudý |
осуді́ть osudítʹ |
past tense | singular | plural ми / ви / вони |
masculine я / ти / він |
осуди́в osudýv |
осуди́ли osudýly |
feminine я / ти / вона |
осуди́ла osudýla | |
neuter воно |
осуди́ло osudýlo |