пљувати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word пљувати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word пљувати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say пљувати in singular and plural. Everything you need to know about the word пљувати you have here. The definition of the word пљувати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofпљувати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *pľьvati.

Cognate with Bulgarian плюя (pljuja), Slovene pljuvati, Russian плева́ть (plevátʹ), Slovak pľuť. Non-Slavic cognates include Ancient Greek πτύω (ptúō), Gothic 𐍃𐍀𐌴𐌹𐍅𐌰𐌽 (speiwan), Sanskrit ष्ठीवति (ṣṭhīvati, “to spit”), Old Armenian թուք (tʻukʻ).

Pronunciation

  • IPA(key): /pʎûʋati/
  • Hyphenation: пљу‧ва‧ти

Verb

пљу̏вати impf (Latin spelling pljȕvati)

  1. (transitive, intransitive) to spit

Conjugation

Conjugation of пљувати
Infinitive: пљувати Present verbal adverb: пљу̏јӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: пљу̏ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present пљујем пљујеш пљује пљујемо пљујете пљују
Future Future I пљуват ћу1
пљуваћу 		пљуват ћеш1
пљуваћеш 		пљуват ће1
пљуваће 		пљуват ћемо1
пљуваћемо 		пљуват ћете1
пљуваћете 		пљуват ће1
пљуваће
Future II бу̏де̄м пљувао2 бу̏де̄ш пљувао2 бу̏де̄ пљувао2 бу̏де̄мо пљували2 бу̏де̄те пљували2 бу̏дӯ пљували2
Past Perfect пљувао сам2 пљувао си2 пљувао је2 пљували смо2 пљували сте2 пљували су2
Pluperfect3 би̏о сам пљувао2 би̏о си пљувао2 би̏о је пљувао2 би́ли смо пљували2 би́ли сте пљували2 би́ли су пљували2
Imperfect пљувах пљуваше пљуваше пљувасмо пљувасте пљуваху
Conditional I пљувао бих2 пљувао би2 пљувао би2 пљували бисмо2 пљували бисте2 пљували би2
Conditional II4 би̏о бих пљувао2 би̏о би пљувао2 би̏о би пљувао2 би́ли бисмо пљували2 би́ли бисте пљували2 би́ли би пљували2
Imperative — пљуј — пљујмо пљујте —
Active past participle пљувао m / пљувала f / пљувало n пљували m / пљувале f / пљувала n
Passive past participle пљуван m / пљувана f / пљувано n пљувани m / пљуване f / пљувана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

Further reading

  • “пљувати”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024
  • Vasmer, Max (1964–1973) “плевать”, in Oleg Trubachyov, transl., Этимологический словарь русского языка [Etymological Dictionary of the Russian Language] (in Russian), Moscow: Progress
Wikious
Boobota
Sagapedia