ру̏ковати impf (Latin spelling rȕkovati)
Infinitive: руковати | Present verbal adverb: ру̏кујӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ру̏кова̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | рукујем | рукујеш | рукује | рукујемо | рукујете | рукују | |
Future | Future I | руковат ћу1 руковаћу |
руковат ћеш1 руковаћеш |
руковат ће1 руковаће |
руковат ћемо1 руковаћемо |
руковат ћете1 руковаћете |
руковат ће1 руковаће |
Future II | бу̏де̄м руковао2 | бу̏де̄ш руковао2 | бу̏де̄ руковао2 | бу̏де̄мо руковали2 | бу̏де̄те руковали2 | бу̏дӯ руковали2 | |
Past | Perfect | руковао сам2 | руковао си2 | руковао је2 | руковали смо2 | руковали сте2 | руковали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам руковао2 | би̏о си руковао2 | би̏о је руковао2 | би́ли смо руковали2 | би́ли сте руковали2 | би́ли су руковали2 | |
Imperfect | руковах | руковаше | руковаше | руковасмо | руковасте | руковаху | |
Conditional I | руковао бих2 | руковао би2 | руковао би2 | руковали бисмо2 | руковали бисте2 | руковали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих руковао2 | би̏о би руковао2 | би̏о би руковао2 | би́ли бисмо руковали2 | би́ли бисте руковали2 | би́ли би руковали2 | |
Imperative | — | рукуј | — | рукујмо | рукујте | — | |
Active past participle | руковао m / руковала f / руковало n | руковали m / руковале f / руковала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|