о̀пити pf (Latin spelling òpiti)
| Infinitive: опити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: о̀пӣвши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | опијем | опијеш | опије | опијемо | опијете | опију | |
| Future | Future I | опит ћу1 опићу |
опит ћеш1 опићеш |
опит ће1 опиће |
опит ћемо1 опићемо |
опит ћете1 опићете |
опит ће1 опиће |
| Future II | бу̏де̄м опио2 | бу̏де̄ш опио2 | бу̏де̄ опио2 | бу̏де̄мо опили2 | бу̏де̄те опили2 | бу̏дӯ опили2 | |
| Past | Perfect | опио сам2 | опио си2 | опио је2 | опили смо2 | опили сте2 | опили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам опио2 | би̏о си опио2 | би̏о је опио2 | би́ли смо опили2 | би́ли сте опили2 | би́ли су опили2 | |
| Aorist | опих | опи | опи | описмо | описте | опише | |
| Conditional I | опио бих2 | опио би2 | опио би2 | опили бисмо2 | опили бисте2 | опили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих опио2 | би̏о би опио2 | би̏о би опио2 | би́ли бисмо опили2 | би́ли бисте опили2 | би́ли би опили2 | |
| Imperative | — | опиј | — | опијмо | опијте | — | |
| Active past participle | опио m / опила f / опило n | опили m / опиле f / опила n | |||||
| Passive past participle | опијен m / опијена f / опијено n | опијени m / опијене f / опијена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||