поно̀вити pf (Latin spelling ponòviti)
| Infinitive: поновити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: поно̀вӣвши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | поновим | поновиш | понови | поновимо | поновите | понове | |
| Future | Future I | поновит ћу1 поновићу |
поновит ћеш1 поновићеш |
поновит ће1 поновиће |
поновит ћемо1 поновићемо |
поновит ћете1 поновићете |
поновит ће1 поновиће |
| Future II | бу̏де̄м поновио2 | бу̏де̄ш поновио2 | бу̏де̄ поновио2 | бу̏де̄мо поновили2 | бу̏де̄те поновили2 | бу̏дӯ поновили2 | |
| Past | Perfect | поновио сам2 | поновио си2 | поновио је2 | поновили смо2 | поновили сте2 | поновили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам поновио2 | би̏о си поновио2 | би̏о је поновио2 | би́ли смо поновили2 | би́ли сте поновили2 | би́ли су поновили2 | |
| Aorist | понових | понови | понови | поновисмо | поновисте | поновише | |
| Conditional I | поновио бих2 | поновио би2 | поновио би2 | поновили бисмо2 | поновили бисте2 | поновили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих поновио2 | би̏о би поновио2 | би̏о би поновио2 | би́ли бисмо поновили2 | би́ли бисте поновили2 | би́ли би поновили2 | |
| Imperative | — | понови | — | поновимо | поновите | — | |
| Active past participle | поновио m / поновила f / поновило n | поновили m / поновиле f / поновила n | |||||
| Passive past participle | поновљен m / поновљена f / поновљено n | поновљени m / поновљене f / поновљена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
From по- (po-) + нови́ти (novýty).
понови́ти • (ponovýty) pf (imperfective поно́влювати or поновля́ти) (transitive)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | понови́ти, понови́ть ponovýty, ponovýtʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | поно́влений ponóvlenyj impersonal: поно́влено ponóvleno |
| adverbial | — | понови́вши ponovývšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
— | поновлю́ ponovljú |
| 2nd singular ти |
— | поно́виш ponóvyš |
| 3rd singular він / вона / воно |
— | поно́вить ponóvytʹ |
| 1st plural ми |
— | поно́вим, поно́вимо ponóvym, ponóvymo |
| 2nd plural ви |
— | поно́вите ponóvyte |
| 3rd plural вони |
— | поно́влять ponóvljatʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | понові́м, понові́мо ponovím, ponovímo |
| second-person | понови́ ponový |
понові́ть ponovítʹ |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
понови́в ponovýv |
понови́ли ponovýly |
| feminine я / ти / вона |
понови́ла ponovýla | |
| neuter воно |
понови́ло ponovýlo | |