From Proto-Slavic *počiti.
почити • (počiti) pf
| singular | dual | plural | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| азъ (azŭ) | тꙑ (ty) | тъ (tŭ) | вѣ (vě) | ва (va) | та (ta) | мꙑ (my) | вꙑ (vy) | ти (ti) | |||||||||
| почиѭ (počijǫ) | почиеши (počiješi) | почиетъ (počijetŭ) | почиевѣ (počijevě) | почиета (počijeta) | почиете (počijete) | почиемъ (počijemŭ) | почиете (počijete) | почиѭтъ (počijǫtŭ) | |||||||||
Inherited from Proto-Slavic *počiti.
почи́ти • (počýty) pf (imperfective почива́ти)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | почи́ти, почи́ть počýty, počýtʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | — |
| adverbial | — | почи́вши počývšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
— | почи́ну počýnu |
| 2nd singular ти |
— | почи́неш počýneš |
| 3rd singular він / вона / воно |
— | почи́не počýne |
| 1st plural ми |
— | почи́нем, почи́немо počýnem, počýnemo |
| 2nd plural ви |
— | почи́нете počýnete |
| 3rd plural вони |
— | почи́нуть počýnutʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | почи́ньмо počýnʹmo |
| second-person | почи́нь počýnʹ |
почи́ньте počýnʹte |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
почи́в počýv |
почи́ли počýly |
| feminine я / ти / вона |
почи́ла počýla | |
| neuter воно |
почи́ло počýlo | |