разумјети

Hello, you have come here looking for the meaning of the word разумјети. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word разумјети, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say разумјети in singular and plural. Everything you need to know about the word разумјети you have here. The definition of the word разумјети will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofразумјети, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *orzuměti.

Pronunciation

  • IPA(key): /razǔmjeti/
  • Hyphenation: ра‧зу‧мје‧ти

Verb

разу̀мјети impf or pf (Latin spelling razùmjeti)

  1. (transitive, intransitive) to understand
  2. (transitive, intransitive) to grasp
  3. (reflexive) to go without saying

Conjugation

Conjugation of разумјети
Infinitive: разумјети Present verbal adverb: — Past verbal adverb: разумјевши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present разумијем разумијеш разумије разумијемо разумијете разумију
Future Future I разумјет ћу1
разумјећу 		разумјет ћеш1
разумјећеш 		разумјет ће1
разумјеће 		разумјет ћемо1
разумјећемо 		разумјет ћете1
разумјећете 		разумјет ће1
разумјеће
Future II бу̏де̄м разумио2 бу̏де̄ш разумио2 бу̏де̄ разумио2 бу̏де̄мо разумјели2 бу̏де̄те разумјели2 бу̏дӯ разумјели2
Past Perfect разумио сам2 разумио си2 разумио је2 разумјели смо2 разумјели сте2 разумјели су2
Pluperfect3 би̏о сам разумио2 би̏о си разумио2 би̏о је разумио2 би́ли смо разумјели2 би́ли сте разумјели2 би́ли су разумјели2
Aorist разумјех разумје разумје разумјесмо разумјесте разумјеше
Conditional I разумио бих2 разумио би2 разумио би2 разумјели бисмо2 разумјели бисте2 разумјели би2
Conditional II4 би̏о бих разумио2 би̏о би разумио2 би̏о би разумио2 би́ли бисмо разумјели2 би́ли бисте разумјели2 би́ли би разумјели2
Imperative — разумиј — разумијмо разумијте —
Active past participle разумио m / разумјела f / разумјело n разумјели m / разумјеле f / разумјела n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Further reading

Wikious
Boobota
Sagapedia