јуначити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word јуначити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word јуначити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say јуначити in singular and plural. Everything you need to know about the word јуначити you have here. The definition of the word јуначити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofјуначити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Pronunciation

  • IPA(key): /junǎːt͡ʃiti/
  • Hyphenation: ју‧на‧чи‧ти

Verb

јуна́чити impf (Latin spelling junáčiti)

  1. (transitive) to encourage, embolden
  2. (reflexive) to take heart, take courage (make oneself bold)
  3. (reflexive, derogatory) to heroize (make or pretend oneself to seem as being a hero)

Conjugation

Conjugation of јуначити
Infinitive: јуначити Present verbal adverb: јуна́че̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: јуна́че̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present јуначим јуначиш јуначи јуначимо јуначите јуначе
Future Future I јуначит ћу1
јуначићу 		јуначит ћеш1
јуначићеш 		јуначит ће1
јуначиће 		јуначит ћемо1
јуначићемо 		јуначит ћете1
јуначићете 		јуначит ће1
јуначиће
Future II бу̏де̄м јуначио2 бу̏де̄ш јуначио2 бу̏де̄ јуначио2 бу̏де̄мо јуначили2 бу̏де̄те јуначили2 бу̏дӯ јуначили2
Past Perfect јуначио сам2 јуначио си2 јуначио је2 јуначили смо2 јуначили сте2 јуначили су2
Pluperfect3 би̏о сам јуначио2 би̏о си јуначио2 би̏о је јуначио2 би́ли смо јуначили2 би́ли сте јуначили2 би́ли су јуначили2
Imperfect јуначах јуначаше јуначаше јуначасмо јуначасте јуначаху
Conditional I јуначио бих2 јуначио би2 јуначио би2 јуначили бисмо2 јуначили бисте2 јуначили би2
Conditional II4 би̏о бих јуначио2 би̏о би јуначио2 би̏о би јуначио2 би́ли бисмо јуначили2 би́ли бисте јуначили2 би́ли би јуначили2
Imperative — јуначи — јуначимо јуначите —
Active past participle јуначио m / јуначила f / јуначило n јуначили m / јуначиле f / јуначила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia