izgovòriti pf (Cyrillic spelling изгово̀рити)
| Infinitive: izgovoriti | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: izgovòrīvši | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ja | ti | on / ona / ono | mi | vi | oni / one / ona | |
| Present | izgovorim | izgovoriš | izgovori | izgovorimo | izgovorite | izgovore | |
| Future | Future I | izgovorit ću1 izgovoriću |
izgovorit ćeš1 izgovorićeš |
izgovorit će1 izgovoriće |
izgovorit ćemo1 izgovorićemo |
izgovorit ćete1 izgovorićete |
izgovorit će1 izgovoriće |
| Future II | bȕdēm izgovorio2 | bȕdēš izgovorio2 | bȕdē izgovorio2 | bȕdēmo izgovorili2 | bȕdēte izgovorili2 | bȕdū izgovorili2 | |
| Past | Perfect | izgovorio sam2 | izgovorio si2 | izgovorio je2 | izgovorili smo2 | izgovorili ste2 | izgovorili su2 |
| Pluperfect3 | bȉo sam izgovorio2 | bȉo si izgovorio2 | bȉo je izgovorio2 | bíli smo izgovorili2 | bíli ste izgovorili2 | bíli su izgovorili2 | |
| Aorist | izgovorih | izgovori | izgovori | izgovorismo | izgovoriste | izgovoriše | |
| Conditional I | izgovorio bih2 | izgovorio bi2 | izgovorio bi2 | izgovorili bismo2 | izgovorili biste2 | izgovorili bi2 | |
| Conditional II4 | bȉo bih izgovorio2 | bȉo bi izgovorio2 | bȉo bi izgovorio2 | bíli bismo izgovorili2 | bíli biste izgovorili2 | bíli bi izgovorili2 | |
| Imperative | — | izgovori | — | izgovorimo | izgovorite | — | |
| Active past participle | izgovorio m / izgovorila f / izgovorilo n | izgovorili m / izgovorile f / izgovorila n | |||||
| Passive past participle | izgovoren m / izgovorena f / izgovoreno n | izgovoreni m / izgovorene f / izgovorena n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
izgovorīti pf
| -iti -im (AP c) | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| infinitive | izgovorīti | |||||
| 1st singular | izgovorím | |||||
| infinitive | izgovorīti | izgovórit, izgovorȋt, izgovorȉt | ||||
| supine | izgovórit, izgovorȋt, izgovorȉt | |||||
| verbal noun | — | |||||
| participle | converb | |||||
| present | — | — | ||||
| past | izgovorjȅn | izgovorȋvši | ||||
| l-participle | masculine | feminine | neuter | |||
| singular | izgovọ̑rił | izgovoríla | izgovorȋlo | |||
| dual | izgovorȋla | izgovorȋli | izgovorȋli | |||
| plural | izgovorȋli | izgovorȋle | izgovorȋla | |||
| present | imperative | |||||
| 1st singular | izgovorím | — | ||||
| 2nd singular | izgovoríš | izgovóri | ||||
| 3rd singular | izgovorí | — | ||||
| 1st dual | izgovoríva | izgovorȋva | ||||
| 2nd dual | izgovoríta | izgovorȋta | ||||
| 3rd dual | izgovoríta | — | ||||
| 1st plural | izgovorímo | izgovorȋmo | ||||
| 2nd plural | izgovoríte | izgovorȋte | ||||
| 3rd plural | izgovoríjo | — | ||||