Inherited from Proto-Slavic *porušiti. Compare Czech porušit.
по̀рушити pf (Latin spelling pòrušiti)
| Infinitive: порушити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: по̀рушӣвши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | порушим | порушиш | поруши | порушимо | порушите | поруше | |
| Future | Future I | порушит ћу1 порушићу |
порушит ћеш1 порушићеш |
порушит ће1 порушиће |
порушит ћемо1 порушићемо |
порушит ћете1 порушићете |
порушит ће1 порушиће |
| Future II | бу̏де̄м порушио2 | бу̏де̄ш порушио2 | бу̏де̄ порушио2 | бу̏де̄мо порушили2 | бу̏де̄те порушили2 | бу̏дӯ порушили2 | |
| Past | Perfect | порушио сам2 | порушио си2 | порушио је2 | порушили смо2 | порушили сте2 | порушили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам порушио2 | би̏о си порушио2 | би̏о је порушио2 | би́ли смо порушили2 | би́ли сте порушили2 | би́ли су порушили2 | |
| Aorist | поруших | поруши | поруши | порушисмо | порушисте | порушише | |
| Conditional I | порушио бих2 | порушио би2 | порушио би2 | порушили бисмо2 | порушили бисте2 | порушили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих порушио2 | би̏о би порушио2 | би̏о би порушио2 | би́ли бисмо порушили2 | би́ли бисте порушили2 | би́ли би порушили2 | |
| Imperative | — | поруши | — | порушимо | порушите | — | |
| Active past participle | порушио m / порушила f / порушило n | порушили m / порушиле f / порушила n | |||||
| Passive past participle | порушен m / порушена f / порушено n | порушени m / порушене f / порушена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
From Proto-Slavic *porušiti. Compare Polish poruszyć (“to move, to touch on”).
пору́шити • (porúšyty) pf (imperfective пору́шувати)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | пору́шити, пору́шить porúšyty, porúšytʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | пору́шений porúšenyj impersonal: пору́шено porúšeno |
| adverbial | — | пору́шивши porúšyvšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
— | пору́шу porúšu |
| 2nd singular ти |
— | пору́шиш porúšyš |
| 3rd singular він / вона / воно |
— | пору́шить porúšytʹ |
| 1st plural ми |
— | пору́шим, пору́шимо porúšym, porúšymo |
| 2nd plural ви |
— | пору́шите porúšyte |
| 3rd plural вони |
— | пору́шать porúšatʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | пору́шмо porúšmo |
| second-person | пору́ш porúš |
пору́ште porúšte |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
пору́шив porúšyv |
пору́шили porúšyly |
| feminine я / ти / вона |
пору́шила porúšyla | |
| neuter воно |
пору́шило porúšylo | |