дого̀дити pf (Latin spelling dogòditi)
| Infinitive: догодити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: дого̀дӣвши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | догодим | догодиш | догоди | догодимо | догодите | догоде | |
| Future | Future I | догодит ћу1 догодићу |
догодит ћеш1 догодићеш |
догодит ће1 догодиће |
догодит ћемо1 догодићемо |
догодит ћете1 догодићете |
догодит ће1 догодиће |
| Future II | бу̏де̄м догодио2 | бу̏де̄ш догодио2 | бу̏де̄ догодио2 | бу̏де̄мо догодили2 | бу̏де̄те догодили2 | бу̏дӯ догодили2 | |
| Past | Perfect | догодио сам2 | догодио си2 | догодио је2 | догодили смо2 | догодили сте2 | догодили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам догодио2 | би̏о си догодио2 | би̏о је догодио2 | би́ли смо догодили2 | би́ли сте догодили2 | би́ли су догодили2 | |
| Aorist | догодих | догоди | догоди | догодисмо | догодисте | догодише | |
| Conditional I | догодио бих2 | догодио би2 | догодио би2 | догодили бисмо2 | догодили бисте2 | догодили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих догодио2 | би̏о би догодио2 | би̏о би догодио2 | би́ли бисмо догодили2 | би́ли бисте догодили2 | би́ли би догодили2 | |
| Imperative | — | догоди | — | догодимо | догодите | — | |
| Active past participle | догодио m / догодила f / догодило n | догодили m / догодиле f / догодила n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
Inherited from Old Ruthenian догодити (dohoditi, “to satisfy, to please”). By surface analysis, до- (do-) + годи́ти (hodýty).
догоди́ти • (dohodýty) pf (imperfective догоджа́ти)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | догоди́ти, догоди́ть dohodýty, dohodýtʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | — |
| adverbial | — | догоди́вши dohodývšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
— | догоджу́ dohodžú |
| 2nd singular ти |
— | дого́диш dohódyš |
| 3rd singular він / вона / воно |
— | дого́дить dohódytʹ |
| 1st plural ми |
— | дого́дим, дого́димо dohódym, dohódymo |
| 2nd plural ви |
— | дого́дите dohódyte |
| 3rd plural вони |
— | дого́дять dohódjatʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | догоді́м, догоді́мо dohodím, dohodímo |
| second-person | догоди́ dohodý |
догоді́ть dohodítʹ |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
догоди́в dohodýv |
догоди́ли dohodýly |
| feminine я / ти / вона |
догоди́ла dohodýla | |
| neuter воно |
догоди́ло dohodýlo | |